Sve o dodeli nagrade “Duga” iz ugla GSA

Beograd, 17. maj 2015.

Gej strejt alijansa (GSA, Alijansa) izražava iskreno žaljenje što je ništa drugo do naterana da se dalje izjašnjava oko ovogodišnje dodele nagrade „Duga“ jer je čvrsto ubeđena da ono što se sada radi od strane dela žirija koji se povukao nema apsolutno nikakve veze ni sa nagradom, ni sa time ko je dobitnik a ko nije, a na kraju krajeva ni sa samom GSA, već sa nekom drugom agendom koju na ovaj način žele da proguraju, bilo da se ona odnosi na ličnu promociju i pozicioniranje kroz produkciju navodnog skandala, političku zloupotrebu ili čak nešto ozbiljnije, a nagradu pokušavaju da iskoriste samo kao platformu za to. Ako već govorimo o tome šta je fer a šta nije, ovakvi postupci apsolutno nisu fer ni prema GSA ni prema dobitnicima ni prema nominovanima, ove i svih prethodnih godina. Međutim, iako joj je iz svih tih razloga veoma mučno da o tome dalje raspravlja, GSA je postavila ovu objavu isključivo zbog zainteresovanog dela javnosti kako bi se čula i njena strana kao osnivača nagrade „Duga“. Naravno, pod uslovom da u ovoliko ostrašćenim i apsolutno nepotrebno dramatizovanim okolnostima taj deo javnosti uopšte želi da čuje „drugu stranu“.

nagrada-duga-2014-15_foto-Bosko-Karanovic-Hello-magazinZa nas iz GSA je posebno mučno kada na internet stranici uglednog nedeljnika, uz koji su mnogi od nas politički odrastali i edukovali se, osvane suluda i ničim utemeljena optužba da je proces dodele nagrade bio transfobičan. Stvarno nemamo nameru da se bavimo ovakvom „kaljugom“ kako inače Jovana Gligorijević, autorka tog teksta i članica žirija za dodelu nagrade „Duga“ od njenog osnivanja, olako etiketira neke druge stvari. Ali bismo je zato rado podsetili da smo prve godine imali gotovo identičnu situaciju, međutim njoj tada dodela nagrade nije bila transfobična, naprotiv. Takođe, ako su na ovaj način „utemeljeni“ i njeni stavovi o postojanju cenzure u medijima na primer, GSA će onda zaista da se zapita koliko je sve to tačno jer je do sada tome bez zadrške verovala s obzirom da takve ocene dolaze od ljudi iz novinarske profesije.

Što se tiče naknadnog iščuđavanja oko toga što je GSA pozvala u žiri veliki broj novinara pa nije mogla ni da očekuje drugačije, to smatramo zaista arogantnim i malicioznim jer je nagrada „Duga“ vrlo profilisana i njen profil je vrlo prepoznatljiv i u aktivističkim krugovima i u zainteresovanoj javnosti, a temelje ovakvom profilisanju nagrade udarila je upravo Jovana Gligorijević, o čemu i sama piše u svom tekstu. S obzirom na prepoznatljiv profil nagrade i nesumnjivu verovatnoću da i ovaj put veliki broj instutucija bude nominovan i razmatran, po nama bi onda bilo jedino pošteno da ako ove godine ima drugačije političke stavove ona, ili bilo ko drugi sa istim ili sličnim stavovima, uopšte ne prihvati učešće u žiriju.

Takođe bilo bi zanimljivo znati i da li „Vreme“ prelazi na „drugu stranu“, onu tabloidnu koju inače toliko prezire, s obzirom da ovaj tekst nije ništa drugo do bezočni napad uz zanemarivanje mnoštva činjenica, tendencioznost, vađenje iz konteksta, poluinformacije, neistine, jednostranost, potpuno ignorisanje stava druge strane i tome slično, a sa ciljem medijskog i svakog drugog progona nas iz GSA kao posledicom. Jer ako prelazi bio bi red da to i najavi svojim čitaocima, da novac za njegovu kupovinu rasporedimo na nešto drugo.

Što se samog procesa odlučivanja o dodeli ovogodišnje nagrade „Duga“ tiče, GSA smatra da javnost treba da bude upoznata sa nekoliko činjenica. GSA je nagradu osnovala 2013. godine i ove godine ona je dodeljena treći put. Kao i svake godine, sa procedurama i Pravilnikom o dodeli nagrade svi članovi žirija su upoznati mnogo pre početka odlučivanja o samoj nagradi i niko nije imao primedbe na njih. Nagrada je ustanovljena povodom 17. maja – Međunarodnog dana borbe protiv homofobije i transfobije „sa ciljem da podstiče i afirmiše promociju i zaštitu osnovnih ljudskih prava LGBT osoba u Srbiji, kako od strane državnih i lokalnih institucija i organa, tako i od strane društva u celini“ kako piše u Pravilniku.

Zbog toga što je osnivač video nagradu kao inkluzivnu platformu koja osvaja nove prostore, širi podršku LGBT zajednici i uključuje različite ljude iz različitih sfera, postavljen je model odlučivanja po kome je ustanovljen nezavisni žiri i GSA se zaista najiskrenije zahvaljuje svim članovima žirija koji su učestvovali i ove i prethodnih godina jer to tumači pre svega kao njihovu podršku LGBT pravima. Odluke se donose većinom glasova, međutim s obzirom da odgovornost za nagradu snosi jedino GSA a ne članovi žirija, GSA je kao osnivač nagrade zadržala pravo veta na sve odluke žirija, što u teoriji znači da može da ukine ili izmeni svaku odluku žirija, odluči o nagradi nezavisno od žirija i slično, ali i da je njen glas odlučujući tj. bilo koja odluka se ne može smatrati donetom dok se GSA ne saglasi sa njom. U ovako postavljenoj proceduri, izbor dobitnika nije stvar samo proste matematike već i drugih faktora, pre svega strateških, o kojima drugi članovi žirija možda i ne moraju da vode računa pri odlučivanju ali GSA kao osnivač nagrade svakako mora. Takođe, odluke žirija se donose na sastanku nekoliko dana pre same dodele nagrade a svim članovima žirija se uvek naglasi i mogućnost naknadnih konsultacija ukoliko za tim bude potrebe.

GSA nagradu „Duga“ posmatra mnogo više strateški nego kao pojedinačni proces svake godine jer mora da ima u vidu njene ciljeve i ceo proces njenog razvoja. GSA na žiri ne dolazi sa listom želja o konkretnim rešenjima već sa strateškim smernicama nagrade za koje zamoli žiri da ih uvaži a pojedinačna rešenja ostavlja na odluku žiriju, naravno uz puno učešće u njegovom radu, te je u tom smislu rasprava i svaki argument žirija od izuzetne važnosti. Više puta se desilo da GSA uvaži argumente žirija kada su u pitanju konkretna rešenja ali se sve do sada nikada nije desilo da žiri ne uvaži strateški smer nagrade. GSA ni jednog jedinog trenutka ni u ovogodišnjem ni u prethodnim procesima za izbor nagrade “Duga” nije tajila bilo kakve informacije, pokušavala unapred da “namesti” nekom nagradu ili nešto slično. Naprotiv, iz poštovanja prema članovima žirija i kredibilitetu nagrade, bila je uvek vrlo otvorena i sve što je imala, bilo da su u pitanju stavovi, dileme ili molbe, iznela je pred žiri.

U kompleksnim okolnostima kao što je to bio slučaj ove godine na sastanku žirija kada uži izbor bude usvojen jednoglasno, ali i kada dobar deo žirija izignoriše unapred iznetu molbu GSA o strateškom smeru nagrade i podrži jedan predlog dok sa druge strane značajan deo žirija uvaži te smernice i podrži drugi predlog, svako ko je ikada učestvovao u procesu donošenja bilo koje odluke koja ima širi značaj, strategiju i definisane ciljeve, a po gore pomenutim pravilima, razumeće zašto je GSA predložila da se obave naknadne konsultacije, ali i zašto je stav GSA od osnivanja nagrade da veto koristi samo u krajnjem slučaju. Sa tim predlogom su se složili prisutni članovi žirija i zaključak je bio da sve „prespava“ pa da se zatim obave telefonske konsultacije.

U tim naknadnim telefonskim konsultacijama nije naravno bilo nikakvih pritisaka od strane GSA kako se to sada lažno predstavlja, naprotiv razgovori sa članovima žirija su bili ozbiljni, jer GSA i njih i sebe, kao i samu nagradu, shvata vrlo ozbiljno. Uz puno poštovanje članova žirija i njihovih stavova, sa njima se osim postojeća dva razgovaralo i o drugim rešenjima za nagradu. Međutim, dva člana (Jovana Gligorijević i Boris Trivan) su iznenada donela odluku da istupe iz žirija čime je u tom trenutku podeljen broj glasova definitivno prevagnuo na jednu stranu. GSA je postojeći raspored glasova prihvatila kao konačnu odluku i o tome obavestila članove žirija. Nakon toga još dva člana (Ivana Konstantinović i Nikola Radišić) su istupila iz žirija, što sve ukupno nije ugrozilo rad žirija jer je većina učestvovala u donošenju odluke i ona je legitimno donešena. Da je došlo do povlačenja još nekog člana žirija, GSA bi u tom slučaju ili donela odluku samostalno ili bi najverovatnije formirala novi žiri i ponovila čitavu proceduru dodele nagrade.

U celom procesu odlučivanja ove, kao i prethodne dve godine, GSA se kao osnivač nagrade ponašala identično – potpuno transparentno, fer i pošteno, a sva drugačija i naknadna tumačenja, kao i osporavanja same nagrade, GSA odbacuje kao potpuno neosnovana i izrazito nekorektna. U svemu što se do sada moglo čuti u javnosti o dodeli nagrade i što se velikim delom namerno pogrešno i lažno predstavlja, jedino o čemu se ne diskutuje jeste zašto je stav jednog dela žirija važniji od stava osnivača i zašto se očekivalo da Alijansa kao osnivač nagrade, a koja i jedina snosi odgovornost za nju, bespogovorno pristane da se strategija i ciljevi nagrade ne uzmu u obzir. Zašto je zapravo normalno za jedan deo žirija da GSA uvaži svaki njihov stav, a nije normalno da oni uvaže bilo šta što je stav GSA kao osnivača nagrade? Takođe nam je prosto fantastično da se unapred najavljene telefonske konsultacije, sa kojima su se svi složili i koje su bile više nego pristojne, profesionalne i korektne od strane GSA, sada lažno predstavljaju kao pritisak a na primer isključivost, vika i ultimatum Alijansi jednog člana žirija da će se povući ukoliko ne prođe njegov kandidat nije pritisak.

Stav tog dela žirija ni prema Heleni ni njenoj nominaciji po svemu što smo mogli da vidimo nije zaista iskren, iz ovoga izuzimamo Borisa Trivana, a ona se na našu veliku žalost takođe samo koristi za neke druge ciljeve, kao što bi se koristio i bilo ko drugi. Argumenti tog dela žirija pri odlučivanju o nagradi su se samo kratko u početku odnosili na obrazloženja i kvalitet samih nominacija, uključujući i Heleninu, da bi se ubrzo sveli isključivo na one anti-sistemske i generalizovane tj. na one kojima svoj izbor objašnjavaju svojim negativnim odnosom prema svim institucijama podjednako bez obzira na obrazloženje nominacija i realne zasluge, i takvi argumenti su ostali do kraja. Iako GSA može potpuno da razume političku, ideološku i svaku drugu poziciju tog dela žirija, to za sada ipak nije naša bitka a bilo čija da jeste ona ne treba da se implementira u proces odlučivanja o nagradi. Uostalom, „Duga“ nije nagrada za doprinos anti-sistemskoj borbi već za doprinos borbi protiv homofobije i transfobije. Naravno, GSA je spremna i da na nekom panelu ili tome slično sa zadovoljstvom objasni zašto smatra da to nije isto.

Dobitnica ovogodišnje nagrade ministarka Jadranka Joksimović, kao i svi prethodni dobitnici, neosporno su svojim zalaganjem doprineli poboljšanju položaja LGBT populacije i GSA kao osnivač nagrade bezrezervno stoji iza svakog dobitnika, užeg izbora, pristiglih nominacija, odluka i rasprava žirija i ove i prethodnih godina. Činjenica je da su svi ti izbori bili zasluženi, mudri i potpuno legitimni i što je najvažnije – značajno su doprineli širenju podrške LGBT zajednici i konkretnim aktivnostima u poboljšanju kvaliteta života LGBT osoba u Srbiji, što su i osnovni ciljevi nagrade “Duga”.

Naravno i da je Helena takođe bila vrlo kvalitetan kandidat za nagradu, kao i svi drugi kandidati iz užeg izbora, a GSA je takav svoj stav o njenim zaslugama pokazala između ostalog i nominujući je ove godine za “Dugu” i vrlo smo ponosni na to što je taj predlog došao upravo od nas a ne od neke druge organizacije ili pojedinca.

Međutim, na osnovu ponašanja dela žirija i svega što smo imali prilike da vidimo ove godine, ubeđeni smo da bez obzira na bilo koji ishod odlučivanja i bez obzira šta da je GSA uradila našao bi se razlog za napade, a nagrada „Duga“ bi se politički i na svaki drugi način sa istom ostrašćenošću koristila za zadovoljenje interesa koji nikakve stvarne veze nemaju ni sa samom nagradom ni sa bilo kojom nominacijom. U Srbiji ovo svakako nije usamljen pokušaj da se neka pozitivna, uspešna i pokazalo se svrsishodna stvar kao što je nagrada „Duga“ bezočno uništi, da se zaustavi napredak u različitim oblastima i očuva za mnoge lukrativni „što gore to bolje“ koncept. GSA nikada nije bila baš zahvalan poligon za tako nešto i ne dopušta da bude iskorišćena za bilo čije lične i partikularne interese sem za ciljeve koji su definisani njenim programskim dokumentima i strateškim smernicama. U to je mogao da se uveri i deo žirija za ovogodišnju nagradu „Duga“, kao i mnogi drugi pre toga.

Takođe, GSA zaista razume da nikada zainteresovana javnost ne može u potpunosti da se složi oko dobitnika nagrade, to je pratilo nagradu “Duga” i prethodnih godina, to prati i sve druge nagrade. Ako se pak neko ne slaže sa ciljevima i izborima za nagradu „Duga“ ne postoji prepreka da utemelji svoju sopstvenu nagradu, kao što je to i GSA uradila, to je legitimno i mi to apsolutno podržavamo. Međutim, zaista ne možemo da prihvatimo da pre toga mora da se pokuša sa obesmišljavanjem „Duge“ podmetanjima i bezrazložnim napadima. Mi „Dugu“ nismo na taj način gradili već isključivo pozitivnim i inkluzivnim pristupom, ne destrukcijom, i vrlo se ponosimo činjenicom da se izbor nagrade “Duga” ne obavlja u uskim i zatvorenim krugovima i/ili međusobno dodeljuje, kao što je to slučaj sa nekim drugim nagradama. „Duga“ to nikada nije bila niti će biti. Ona, naprotiv, uključuje ljude van aktivističkih krugova i oko nje se vodi ozbiljna i široka polemika sa svim rizicima i posledicama koje iz svega toga proizilaze i koje GSA unapred prihvata, a ovaj model dodele nagrade neće se menjati ni u narednom periodu. U tome je, između ostalog, značaj i veličina ove nagrade. „Duga“ je uvek imala i imaće funkciju da otvara a ne da zatvara javni i svaki drugi prostor, da dopre dalje od prostora u kojima se aktivistička zajednica uglavnom kreće i da ojača podršku LGBT zajednici. I u tome je uspela.

Na kraju, GSA izražava svoje najiskrenije žaljenje zbog pokušaja da se ovogodišnji proces dodele nagrade omete a sama nagrada devastira. Verujemo da svako dobronameran ko pročita ovu iscrpnu objavu može da zaključi da velika većina prethodno javno izrečenih optužbi na račun GSA i nagrade “Duga” naprosto nije tačna. Kao što smo pre ceremonije dodele nagrade i rekli članovima žirija koji su se povukli, vrlo je verovatno da GSA ovde vodi unapred izgubljenu bitku s obzirom da su oni većinom predstavnici medija koji imaju mnogo veće resurse u tom smislu u odnosu na GSA a koje, kao što smo videli, već koriste. GSA zato smatra da je ovim rekla sve što je imala na ovu temu i da nije svrsishodno da se više o ovome oglašava.

Gej strejt alijansa

Facebook

Twitter

YouTube