Boris Milićević vs. Svetozar Čiplić – Dvougao B92, 21.02.2009.

Dvougao je emisija istoimene nezavisne produkcije koja se emituje na TV B92, subotom i nedeljom (više puta, uz vesti) – paralelni intervju u kome dva sagovornika odgovaraju na ista pitanja. Intervjui se snimaju odvojeno, i nijedan sagovornik ne zna odgovore onog drugog.

Ministar za ljudska i manjinska prava Vlade Republike Srbije Svetozar Čiplić i predsednik Gej strejt alijanse Boris Milićević su odgovarali na pitanja koja se odnose na opštu društvenu tematiku, sa posebnim akcentom na pravima gej populacije, uz nekoliko ličnih pitanja.

Vaša životna deviza?

B.M: Ideje su otporne na metke.
S.Č: Samo nas zakon čini slobodnim.

Na šta ste ponosni u svojoj karijeri?

B.M: Antiratna kampanja ’98, rad za prvi Internet-medij u Srbiji “Free Serbia”, naravno Gej strejt alijansa…
S.Č: Na to što uvek kada sam se vraćao sa posla mogao sam mirno da zaspim.

A zbog čega se kajete?

B.M: Što ne stižem da uzvratim na pažnju i podršku koju mi pružaju roditelji.
S.Č: Kajem se što sam trenutno napustio svoju naučnu karijeru.

Ko Vam je uzor?

B.M: Čuveni ruski plivač Aleksandar Popov.
S.Č: Svi srpski reformatori.

Koja je manjinska zajednica u Srbiji u najtežem položaju?

B.M: Osobe sa hendikepom.
S.Č: Romi, deca, žene, LGBT populacija, ljudi sa invaliditetom.

Šta za Srbiju znači Memorandum o saradnji Ministarstva za ljudska i manjinska prava i nevladinih organizacija?

B.M: Dobar početak.
S.Č: Objedinjavanje snaga u borbi za unapređenje ljudskih prava.

Zašto Srbija nema zakon o nevladinim organizacijama?

B.M: Zato što političarima ne odgovara da ih kontrolišu građani.
S.Č: Nestabilne vlade i blokada u skupštini.

Kako je pitanje ljudskih i manjinskih prava u Srbiji rešeno u odnosu na regulativu Evropske Unije?

B.M: Kasnimo jedno petnaest godina.
S.Č: Sve međunarodne i sve evropske konvencije su i potpisane i ratifikovane, ali je poenta raditi na uvođenju vrednosti koje one promovišu u svest ljudi.

Kolika je gej populacija u Srbiji?

B.M: Pa kao u svakom drugom društvu, znači nekih pet do deset posto.
S.Č: Verovatno ista onolika kao i u svakoj drugoj evropskoj državi, ali je verovatno manje vidimo zbog homofobije koja vlada u našem okruženju.

Kako su prava homoseksualaca u Srbiji zakonski regulisana?

B.M: Spominju se u par zakona. U suštini sada je najbitnije doneti antidiskriminacioni zakon.
S.Č: I Ustav i međunarodne konvencije koje smo ratifikovali i zakoni zabranjuju diskriminaciju.

Da li treba legalizovati homoseksualni brak?

B.M: Da.
S.Č: Pre svega zbog pravne sigurnosti treba regulisati istopolne brakove.

Kako je pitanje homoseksualnosti obrađeno u školskim udžbenicima?

B.M: Ili ignorisanjem ili otvorenom homofobijom.
S.Č: Mislim da uopšte nije obrađeno.

Kakva je saradnja Ministarstva za ljudska i manjinska prava sa gej organizacijama?

B.M: Ostvarena je dobra komunikacija koja treba da se pretvori u saradnju.
S.Č: Moj lični utisak je da je saradnja korektna.

U kojoj meri je gej populacija u Srbiji izložena diskriminaciji?

B.M: Na svakom koraku, na ulici, u školi, na poslu, u porodici. Toliko je velika da se često pretvara u otvoreno nasilje.
S.Č: Čini mi se u istoj onoj meri u kojoj je izložena u okruženju.

Kakav je položaj gej populacije u Srbiji u odnosu na susedne zemlje?

B.M: Gore su Makedonija, Albanija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina.
S.Č: Mislim da Srbija je prosečan predstavnik čitavog regiona.

Šta biste Vi prvo promenili u statusu gej populacije?

B.M: Odnos policije i pravosuđa u slučajevima nasilja nad LGBT osobama.
S.Č: Odnos tužilaštva i sudova.

Koliko u Srbiji danas ima govora mržnje?

B.M: Previše, nedopustivo mnogo za zemlju koja teži da bude članica Evropske Unije.
S.Č: Svaki dan se suočavamo sa govorom mržnje počevši od narodnog prestavništva (skupštine), preko medija i nažalost do svakodnevnog govora među ljudima.

Kako vidite ulogu medija u oblasti ljudskih i manjinskih prava?

B.M: Izuzetno bitna.
S.Č: Kako su mediji mogli da promovišu rat ja mislim da je sada vreme da mogu da promovišu vrednosti poput tolerancije.

Da li će se u Beogradu uskoro održati gej parada?

B.M: Da.
S.Č: Ne znam da li će se u Beogradu uskoro održati gej parada, ali ono što znam da je pravo na mirno okupljanje jedno od temeljnih ljudskih prava, temeljnih prava svakog demokratskog poretka.

Šta je za vas tolerancija?

B.M: Kada dva muškarca ili dve žene hodaju ulicom, drže se za ruku i prolaznici to uopšte ne primećuju pošto im je to sasvim normalno.
S.Č: Sposobnost da se na pravi način odredi granica lične slobode prema slobodi onog drugog.

Šta očekujete od Baraka Obame?

B.M: Da me pozove na molitveni doručak.
S.Č: Da ne razočara one koji veruju u njega.

Exit ili Guča?

B.M: Exit 2003.
S.Č: Naravno Exit, a posebno AC/DC.

Zvezda ili Partizan?

B.M: Zvezda.
S.Č: Jedino Zvezda.

Šta cenite u radu drugog sagovornika Dvougla?

B.M: To što uspeva da opstane među svima onima koji ne žele da vide da njegovo ministarstvo postoji.
S.Č: Hrabrost i čovekoljublje.

Šta mu zamerate?

B.M: To što još uvek nije isposlovao donošenje antidiskriminacionog zakona.
S.Č: Ako imam nešto da zamerim ljudima ja im to kažem u četiri oka.

Šta biste mu poručili?

B.M: Ja ne poručujem, ja direktno razgovaram sa ljudima.
S.Č: Da istraje.

(B92)

Beograd, 21.02.2009.

Facebook

Twitter

YouTube