Predstavljena Deklaracija protiv nasilja

Beograd, 26.10.2009.

Grupa nevladinih organizacija uputiće Skupštini Srbije “Deklaraciju protiv nasilja, pozivanja na nasilje, zločina iz mržnje i govora mrznje” čiji je cilj da se iskaže politička volja da se Srbija obračuna sa svim vrstama nasilja.

Predstavnici nevladinih organizacija su najavili da će Liberalno-demokratska partija u njihovo ime tražiti da Skupština Srbije u dnevni red narednog zasedanja uvrsti Predlog deklaracije.

Predlog deklaracije, koji će biti upućen Skupštini na usvajanje, sačinili su stručnjaci nevladinih organizacija – Beogradski centar za ljudska prava, Gej strejt alijansa, Građanske inicijative, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Inicijativa mladih za ljudska prava i Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM).

Predsednik Gej strejt alijanse Boris Milićević rekao je da Srbija mora da iskaže političku volju da se obračuna sa nasiljem i izbori sa svim snagama koje krše ljudska prava.

“Usvajanje deklaracije biće neka vrsta testa i za konzervativne političke partije, jer će pokazati koliko su stvarno iskrene kada kažu da su protiv nasilja. Mi smatramo da je ovaj tekst prihvatljiv i za proevropske i konzervativne partije u Srbiji”, rekao je on na konferenciji za novinare u Medija centru.

“Poslanici su jedini koji su prećutali sve što se dešavalo. To je nešto što je simptomatično i što je u ozbiljnim parlamentarnim demokratijama nezamislivo”, kazao je Milićević.

“Predlog deklaracije obavezuje aktere na političkoj sceni da u javnom dijalogu i raspravi ne koriste govor mržnje, sada itekako prisutan u društvu”, istakao je Milićević.

On je objasnio da, prema tekstu tog dokumenta, nasilje, zločin iz mržnje i govor mržnje, ne smeju biti sredstvo u borbi protiv neistomišljenika, niti deo vrednosnog sistema, odnosno javnog i društvenog života Srbije.

Milićević je naveo da bi, nakon usvajanja deklaracije, Zakonodavni odbor Skupštine Srbije, najkasnije u roku od mesec dana, trebalo da formira posebno radno telo, koje bi pratilo njenu primenu.

Zadatak tog radnog tela bio bi, kako je kazao, da se bavi rešavanjem problema nasilja u društvu na trajnoj osnovi, posebno vodeći računa o tome kako otkloniti uzroke nasilja i različite oblike u kojima se ono ispoljava, a njegovi članovi bi trebalo da budu stručnjaci iz ove i drugih oblasti, kao i predstavnici medija.

Milićević je ocenio da je “nasilje koje je eskaliralo pred Povorku ponosa politički proces” i da su počinioci nasilja “imali sigurno svoje političke sponzore”.

Biljana Kovačević Vučo iz Komiteta pravnika za ljudska prava (Jukom) rekla je da je deklaracija potrebna da bi se artikulisao jasan stav i politička volja, pre svega Skupštine Srbije da će poštovati sve principe borbe protiv diskriminacije i govora mržnje i zločina iz mržnje.

“Deklaracija moralno i etički obavezuje najviši državni organ. Usvajanje deklaracije bi pokazalo spremnost države da se bori protiv tog zla”, navela je ona.

Prema njenim rečima, deklaracija omogućava Narodnoj skupštini da iskaže političku volju i artikuliše jasan stav da je za primenu standarda na koje se obavezala nizom konvencija, deklaracija i drugih dokumenata koje je usvojila, kao što je Konvencija protiv rasizma.

Kovačević Vučo ukazala je da se mnogi Zakoni u Srbiji ne primenjuju jer ne postoji kapacitet da se oni primene.

“Mi imamo jedan nov zakon, dobar. To je Zakon protiv diskriminacije koji bi trebalo da pokrije sva ova pitanja koja se nalaze u deklaraciji. Imamo izmene i dopune Zakona o krivičnom postupku kojim se reguliše govor mržnje… ali mi još nemamo slučajeve da se taj zakon i primenjuje i imamo često ambivalentne poruke državnih organa”, kazala je ona.

Miljenko Dereta iz Građanskih inicijativa ukazao je da je borba protiv nasilja obaveza države i da ova deklaracija treba da pomogne da država svoje obaveze izvršava.

On je kazao da je nedavni talas nasilja u Beogradu bio “orkestriran iz nekih elemenata političkog života” i da je to sada “još jasnije jer su sada te grupe huligana smirene i ućutkane”.

“Imamo vrlo zabrinjavajuće znake da se to gura pod tepih, da postoji tendencija da se tragična žrtva (Tatona) zaboravi… da se ponovo legitimizuju navijačke grupe…”, naveo je Dereta.

On je kazao da ga posebno zabrinjava što se Olimpijski komitet Srbije nije oglasio po pitanju nasilja koje se vezuje za sport.

Dragan Popović iz Inicijative mladih za ljudska prava izrazio je zabrinutost da će “ceo problem nasilja u društvu da se svede na huliganstvo i tuče oko stadiona i par ekstremno desnih i nacističkih organizacija”.

“To nije suština. To su površinske pojave koje nam okrivaju da iza toga stoji nešto dublje. Uzroci ovog problema su devedesete…”, kazao je on.

Deklaracija protiv nasilja, poziva na nasilje, zločina iz mržnje i govora mržnje – integralni tekst Deklaracije

Polazeći od činjenice da je politička volja preduslov za sprovođenje zakonskih i drugih mera i uspešnu borbu protiv nasilja, pozivanja na nasilje, zločina iz mržnje i govora mržnje prema bilo kojoj grupi i pojedincu, bez obzira na njihovu nacionalnu, versku, rasnu, polnu pripadnost, seksualnu orijentaciju i druga lična svojstva, kao i da je bezbednost svih građana i građanki jedan od najviših ciljeva države Srbije,

Potvrđujući ulogu Narodne skupštine Republike Srbije u sprečavanju i osudi svake vrste nasilja i govora mržnje i borbe protiv njih,

Imajući u vidu drastičan i alarmantan porast nasilja i pozivanja na nasilje, kao i čestu upotrebu govora mržnje od strane ekstremističkih i ultradesničarskih grupa, huligana ali i pojedinaca koji deluju u javnom prostoru, što dovodi do tragičnih posledica i negira osnovne ljudske slobode i prava

Narodna skupština Republike Srbije (dalje: Narodna skupština) donosi:

DEKLARACIJU PROTIV NASILJA, POZIVA NA NASILJE, ZLOČINA IZ MRŽNJE I GOVORA MRŽNJE
  1. Narodna skupština dosledno će sprovoditi i negovati demokratske vrednosti koje su usmerene na puno poštovanje ljudskih i manjinskih prava i utvrđene u Ustavu Republike Srbije, potvrđenim međunarodnim ugovorima i domaćim zakonima.
  2. Narodna skupština bezrezervno osuđuje svaki vid nasilja, pozivanja na nasilje, zločina iz mržnje i govora mržnje koji su izazvani rasnom, verskom, nacionalnom ili drugom netrpeljivošću, homofobijom, ksenofobijom ili mizoginijom, i koji ugrožavaju sigurnost i bezbednost građana i građanki Srbije.
  3. Državni organi Republike Srbije imaju dužnost da preduzmu sve raspoložive mere u skladu sa zakonom kako bi sprečili i najoštrije sankcionisali nasilje, pozive na nasilje, zločin iz mržnje i govor mržnje, bez obzira na to ko su učinioci ovih dela.
  4. Nasilje, pozivi na nasilje, zločin iz mržnje i govor mržnje ne smeju da se veličaju, podstiču, propagiraju ili da se na drugi način doprinosi njihovoj nekažnjivosti.
  5. Nasilje, pozivanje na nasilje, zločin iz mržnje i govor mržnje ne smeju biti sredstvo u borbi protiv neistomišljenika.
  6. Narodna skupština se obavezuje da pokrene i učestvuje u političkom dijalogu koji neće podsticati nasilje i govor mržnje, već će negovati duh tolerancije i međusobnog uvažavanja.
  7. Narodna skupština se obavezuje da preduzme sve potrebne mere da onemogući da nasilje, pozivanje na nasilje, zločin iz mržnje i govor mržnje budu deo vrednosnog sistema i javnog i društvenog života Srbije.
  8. Narodnoj skupštini će borba protiv nasilja, zločina iz mržnje i govora mržnje biti jedan od prioriteta u radu, posebno u oblasti donošenja zakona, mera i strategije kojima se doprinosi ostvarivanju ciljeve iz ove Deklaracije.
  9. Narodna skupština zadužuje Zakonodavni odbor da u roku od 30 dana po usvajanju ove Deklaracije sačini i predsednici Narodne skupštine dostavi predlog odluke o osnivanju posebnog skupštinskog radnog tela koje će se na trajnoj osnovi baviti rešavanjem problema nasilja u društvu, pogotovo vodeći računa o najefikasnijim mehanizmima za otklanjanje njegovih uzroka i oblika u kojima se ispoljava.

::: Deklaracija protiv nasilja, poziva na nasilje, zločina iz mržnje i govora mržnje ::: (pdf download)

(Beta, Tanjug, GSA)

Facebook

Twitter

YouTube