Četiri zida nisu granica

Danas više niko ne može tvrditi da gejevi i lezbejke ne postoje u Srbiji a da pritom bude shvaćen ozbiljno

Piše: Mirjana Bogdanović, izvršna direktorka Gej strejt alijanse

Neću da mi pederi paradiraju ulicom, da ih deca gledaju“; „Ma njih treba sve pobiti.“; „Nemam ništa protiv njih ali neka rade to što rade u svoja četiri zida“.

Ovo su samo neke od najčešćih reakcija kada se spomenu ljudska prava lezbejki, gejeva, biseksualnih i transrodnih (LGBT) osoba u Srbiji. Takve reakcije se mogu čuti svuda, u vlasti, u opoziciji, u školama, na fakultetima, u preduzećima, na slavama, na pijaci, u kafićima, na ulici, u medijima…

Danas skoro svako u Srbiji ima mišljenje ili stav o homoseksualnosti. Nažalost, taj stav je pretežno negativan kako direktno ili indirektno pokazuju razna istraživanja, a Srbija slovi za izuzetno homofobično društvo. U najvećem broju slučajeva predrasude prema LGBT populaciji, kao na primer ona da su ove osobe bolesne, imaju podršku i preko dve trećine građana a približan broj građana smatra i da je homoseksualnost opasna za društvo i da treba raditi na njenom „suzbijanju“. Moram priznati da ne znam šta su naši građani i građanke imali na umu kada su odgovarali na upitnik, tj. šta bi tačno bilo to „suzbijanje“ ali se plašim da bi to bilo nešto vrlo slično 10. oktobru prošle godine, samo bez prisustva policije.

Najvećem broju LGBT osoba u Srbiji nisu potrebna istraživanja da bi saznale koliko je visok nivo homofobije oko njih – one se sa njenim posledicama svakodnevno suočavaju. Trpe velike pritiske okoline i vrlo često funkcionišu tako što uzalud pokušavaju da se prilagode većinskom heteroseksualnom diskursu što se izuzetno loše odražava na kvalitet njihovih života. Često gube posao ukoliko se sazna za njihovu seksualnu orijentaciju ili se u nju posumnja, bivaju izbačene iz kuće, zlostavljane od strane roditelja i familije u nameri da ih „prevaspitaju“, izložene su govoru mržnje i diskriminaciji na svim nivoima i često su žrtve nasilja i od strane pojedinaca i od strane organizovanih ekstremističkih grupa. Najčešće ne prijavljuju slučajeve nasilja i diskriminacije nadležnim institucijama zbog hroničnog nepoverenja u njih i straha od dodatne viktimizacije. Kada to i učine, obično se procesi u pravosudnom sistemu prolongiraju godinama a počinioci bivaju oslobođeni ili kažnjeni simboličnim kaznama.

Zbog sveprisutne zamene teza mislim da je važno napomenuti i to da su LGBT osobe građani i građanke koji se ni po čemu ne razlikuju od svih drugih u pogledu života u zemlji koja je pogođena ekonomskom krizom i trpi velike finansijske posledice. Ali one su izložene i mnoštvu dodatnih problema od čega oni koje smo gore spomenuli čine samo deo. Svakako bi bilo potrebno mnogo više prostora od ovog da bi se prikazala tačna i potpuna slika stanja, međutim, ono što ovde treba da bude suštinsko pitanje jeste da li se nešto menja i da li su i koliko te promene pozitivne i brze.

Nećemo sigurno reći ništa novo i epohalno kada kažemo da su država i njene institucije najodgovornije za sprovođenje zakona i zaštitu jednakosti prava svih građana i građanki bez obzira na njihovu različitost, kao i za izgradnju društvenog sistema vrednosti. Naša država nažalost godinama unazad nije imala efikasne mehanizme da spreči nasilje i diskriminaciju nad LGBT osobama, procesuira postojeće slučajeve, kao ni da senzibiliše javnost i promoviše toleranciju prema ovoj populaciji. Problematika vezana za LGBT osobe i njihov status pretežno je držana kao pitanje niskog prioriteta za čije rešavanje nije bilo ni vremena ni političke volje.

U poslednjih nekoliko godina, paralelno sa pomeranjem političkog kursa ka Evropskoj uniji i aktivnostima LGBT pokreta, došlo je i do nekih pomaka u odnosu države prema LGBT populaciji. Usvojen je Zakon o zabrani diskriminacije, na snazi su još četiri zakona u kojima se spominje seksualna orijentacija, u široj javnosti je otvorena debata o LGBT pitanju, postignut je javni konsenzus među parlamentarnim političkim strankama o osudi nasilja i diskriminacije nad LGBT populacijom, mnoge institucije su se afirmativno odredile prema pravima LGBT osoba, policija više nego ranije sarađuje sa LGBT organizacijama kada su u pitanju javna okupljanja i slučajevi nasilja, a nakon nekoliko pokušaja održana je i prva Parada ponosa u Beogradu.

Sve ovo je značajno doprinelo povećavanju vidljivosti LGBT populacije što je možda i najveći uspeh LGBT pokreta i osnovni preduslov za dalje rešavanje problema. Danas više niko ne može tvrditi da gejevi i lezbejke ne postoje u Srbiji a da pri tom bude shvaćen ozbiljno. Njih ima svuda, čak i u Jagodini, ma koliko se gradonačelnik ovog grada trudio da dokaže suprotno.

Najvažniji politički proces koji se trenutno dešava u Srbiji svakako jeste proces evro-integracija i još koliko do kraja ove godine znaćemo kako stojimo u pogledu kandidature tj. da li ispunjavamo početne uslove da u nekoj bližoj ili daljoj perspektivi budemo deo EU. U pravu su naravno i svi oni koji tvrde da promene koje su nam neophodne u svim sferama sistema ne trebamo sprovoditi zbog toga što to od nas traži EU već zbog nas samih. Ali ovaj proces moramo posmatrati pre svega kao veliku šansu da se realizuju sve neophodne izmene i poboljšanja sa kojima ne izlazimo na kraj mnogo godina unazad iz raznih, uglavnom opštepoznatih razloga.

Dosadašnji izveštaji o napretku Evropske komisije (EK) koji se tiču Srbije, posvećuju značajnu pažnju poštovanju ljudskih prava i najugroženijim manjinskim grupama među kojima je i LGBT populacija. Preporuke EK za smanjenje nasilja i dikriminacije su vrlo nedvosmislene i jasne, a evropski standardi u pogledu izjednačavanja prava osoba sa drugačijom seksualnom orijentacijom obuhvataju širok spektar oblasti među kojima su zapošljavanje, dostupnost servisa i dobara, pravo na slobodu okupljanja, itd.

U odgovorima na Upitnik EK koji sadrži i pitanja o položaju LGBT populacije, Srbija nije imala puno toga da kaže. Odgovori se uglavnom svode na postojanje i citiranje zakonskih normi, očigledno je da ne postoje statistike o slučajevima nasilja i diskriminacije, kao ni planovi za poboljšanje bezbednosti LGBT osoba, prevenciju nasilja i diskriminacije ili promociju tolerancije, kao i da se država do sada nije bavila ovim pitanjima na pravi način. I pored raznih preporuka evropskih institucija i Saveta Evrope, Srbija nema nijednu strategiju ili usaglašenu tzv. sektorsku politiku koja se odnosi na LGBT osobe i njihovu društvenu inkluziju, iako ima usvojenih oko 35 strategija iz raznih oblasti.

Ako imamo u vidu da je LGBT pitanje vrlo kompleksno i zadire u sve segmente sistema, u rad policije, pravosuđa, kulturu, zdravstvo, školstvo, ekonomiju i mnoge druge, kao i da iziskuje ogroman rad sa kojim se nažalost još nije ni otpočelo, onda je očigledno da deklarativna podrška institucija i političara, iako važna, prosto više nije dovoljna. Nije iznenađenje što Srbija kasni i sa ovom, kao i sa mnogim drugim reformama, ali je pravo pitanje da li će uopšte i otpočeti sa konkretnim koracima, pre svega u donošenju i primeni mera za smanjenje nasilja i diskriminacije.

Centаr zа novu politiku, uz podršku Fridrih Ebert Fondаcije i u sаrаdnji sа vodećim političkim nedeljnikom u Srbiji – NIN-om, pripremа dodаtаk „Srbijа u promenаmа“ koji je posvećen temi sticаnjа stаtusа kаndidаtа zа EU. Nedаvno je postаlo jаsno štа su suštinski uslovi dа Srbijа zаdovolji politički kriterijum i kriterijum vlаdаvine prаvа zа nаpredаk u evropskim integrаcijаmа. Deset uslovа, ili kаko su „od miljа“ nаzvаni – deset evropskih zаpovesti, su u stvаri nаjteži deo političkih i ekonomskih reformi zа bilo koju srpsku vlаdu od 2000-e pа do sаdа. Zbog togа je vаžno dа otvorimo veomа vidljivu jаvnа rаsprаvа oko ovih deset pitаnjа kojа će obuhvаtiti sve donosioce odlukа u Srbiji, zаinteresovаne strаne i člаnove međunаrodne zаjednice, posebno EU.

Prvo izdаnje NIN-ovog dodаtkа „Srbijа u promenаmа“ je izаšlo 24.3.2011. i posvećeno je dvemа temаmа – dijаlogu Beogrаdа i Prištine i problemu korupcije.

Drugi dodatak „Srbija u promenama” možete preuzeti ovde: Društvo jednakih šansi; Kontrola

Centar za novu politiku

Beograd, 28.04.2011.

Facebook

Twitter

YouTube