Šta raditi ako se nasilje dogodi

Tražeći zaštitu svojih prava, LGBT osobe i drugi građani Srbije, mogu da se obrate policiji, nadležnim pravosudnim i drugim državnim organima. Institucija Poverenika za zaštitu ravnopravnosti može primati pritužbe i reagovati u vezi slučajeva diskriminacije, a Zaštitnik građana (ombudsman) na osnovu pritužbe reaguje na slučajeve kršenja ljudskih prava od strane organa državne uprave. Sem toga, već nekoliko godina udruženje građana Gej strejt alijansa (GSA) pruža podršku, savete i preporuke žrtvama nasilja i diskriminacije po osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta, a preko svoje Pravne službe i konkretnu pomoć oko pravnog procesuiranja tih slučajeva.

Jedan od najvećih i često naizgled nerešivih problema sa kojim se konstantno suočavaju LGBT osobe je problem nasilja. Iako je u 2011. i 2012. godini zabeležen trend da osobe koje pretrpe nasilje zbog stvarne ili pretpostavljene seksualne orijentacije ili rodnog identiteta češće prijavljuju napade policiji, još uvek se dešava da žrtva ne zna šta treba da radi ili ne zna kome može da se obrati za pomoć. Kada žrtve nasilja odluče da pravno procesuiraju napadače, čest je slučaj da ne znaju na koji način teče i koja su njihova prava u procesima čiji željeni epilozi treba da budu adekvatne kazne za nasilnike. Nažalost, još uvek se beleže pojave neadekvatnog reagovanja, lošeg odnosa prema oštećenima ili čak i nečinjenja i ignorisanja problema od strane zaposlenih u pojedinim državnim institucijama, što utiče na istrajnost nepoverenja građana u rad tih institucija. Zbog svega navedenog, žrtve često ne pomišljaju na prijavljivanje, a još ređe na pravno procesuiranje slučajeva, pa njihov veliki broj ostaje u takozvanoj “sivoj zoni”. To za posledicu ima, na primer, relativno mali broj slučajeva registrovanog nasilja, iako je u realnosti ta brojka daleko veća, što stvara pogrešnu sliku da nasilja zapravo i nema, da LGBT osobe nemaju apsolutno ili gotovo nikakve probleme i da je to sve izmišljotina dokonih aktivista.

Ukoliko ste izloženi diskriminaciji ili pretrpite nasilje, jako je važno da to prijavite. Ako ne želite da se upuštate u pravno procesuiranje, važno je da makar činjenice o slučaju budu zabeležene, jer su dokumentovani i što veći broj procesuiranih slučajeva su najvažniji “alati” kojim se mogu primorati nadležne institucije da se ozbiljno i sistemski posvete rešavanju problema homofobije, nasilja i diskriminacije, kao i da se kod građana podigne svest o gorućim problemima LGBT osoba.

Upoznaćemo vas sa koracima koje možete preduzeti ukoliko pretrpite nasilje, budete izloženi pokušaju nasilja, pretrpite dobacivanje, vređanje ili neku drugu neprijatnost zbog svoje stvarne ili pretpostavljene seksualne orijentacije ili rodnog identiteta.

Nakon napada o tome treba odmah da obavestite policiju telefonom na broj 192 ili pozivom policijskoj stanici opštine na kojoj se dogodilo nasilje, a ukoliko u blizini primetite policajca, prijavite napad direktno njemu. Ukoliko ste nesigurni, uplašeni ili uznemireni, možete pre poziva policije kontaktirati GSA koja će vam dati adekvatnu podršku i asistenciju.

Policiji recite šta se tačno dogodilo, imena napadača – ukoliko su vam poznata, što preciznije adresu gde se nasilje dogodilo, čime je izvršeno, koje su posledice – ukoliko ih ima, šta su napadači govorili ili uzvikivali pre, za vreme i posle napada. Policija će vam postavljati pitanja, a vi se trudite da precizno, konkretno odgovorite i nemojte prećutati ni jednu informaciju o napadu i nasilnicima. Ako vam nije jasno šta vas policajci pitaju ili predlažu, tražite da vam objasne. Ukoliko su napadači na mestu napada ostavili bilo kakav predmet kojim je izvršeno nasilje ili neku ličnu stvar, potrudite se da to obezbedite do dolaska policije, bez dolaženja u kontakt sa tim predmetom.

Ako policija dođe do vas na mestu izvršenja napada ili na nekom drugom mestu ili ako napad prijavite u policijskoj stanici, pokažite im sve povrede ukoliko ih imate i insistirajte da to unesu u svoj zapisnik, s obzirom da je on jedan od važnih dokaza u daljem postupku. Od policije možete tražiti kopiju zapisnika.

Ukoliko policija dođe na mesto napada i tu zatekne i napadače, nemojte u toku razgovora sa policijom odgovarati na eventualne provokacije nasilnika, nemojte se raspravljati i svađati sa njima ili iz straha potvrđivati sve što oni kažu. Napadači često u pokušaju da izbegnu kaznu iznose neistine o napadu ili negiraju da se on uopšte dogodio. Morate ostati što više pribrani. Ukoliko se plašite nasilnika ili ne želite da u njihovom prisustvu razgovarate sa policijom, tražite od policajaca da razgovarate nasamo. Obavezno obavestite policiju ako ste primetili da nasilnici kod sebe imaju bilo kakvu vrstu oružja ili nekog drugog predmeta koji su koristili prilikom napada i zahtevajte od policije da im se to oduzme.

Ukoliko ste povređeni, policija je dužna da vam na vaš zahtev omogući pružanje medicinske pomoći u zdravstvenoj ustanovi gde će vam lekari sanirati povrede. Policiji kasnije treba da dostavite fotokopiju lekarskog uverenja o evidentiranim povredama, a original uverenja uvek čuvajte kod sebe. Lekarsko uverenje je takođe jedan od važnih dokaza u daljem postupku.

Prilikom pregleda kod lekara bitno je da ispričate ukratko šta se dogodilo, kako i čime ste napadnuti. Obavezno pokažite lekaru na kojim mestima ste pretrpeli udarce, gde sve osećate bolove i tražite da sve to bude evidentirano. Lekar će vam odrediti terapiju i dati vam savet, a po potrebi vam može predložiti zadržavanje u zdravstvenoj ustanovi zbog daljeg lečenja.

Ukoliko iz bilo kog razloga napad niste odmah prijavili policiji, to obavezno učinite naknadno i što pre u policijskoj stanici opštine na kojoj se on dogodio – policija je dužna da primi vašu usmenu ili pisanu prijavu. Takođe, što pre sanirajte povrede u najbližoj zdravstvenoj ustanovi i sačuvajte lekarsko uverenje.

Policija može, nakon što im utvrdi identitet, privesti i zadržati nasilnike u pritvoru do 48 sati. Nakon isteka tog vremena, policija mora da pusti napadače ili da ih sprovede nadležnom istražnom sudiji. Istražni sudija može da odredi pritvor nasilnicima u trajanju od mesec dana.

Raspitajte se u policiji da li su i kada podneli krivičnu ili prekršajnu prijavu protiv napadača. Ako policija utvrdi da se radi o krivičnom delu koje se goni po privatnoj tužbi ili se utvrdi da događaj nema obeležja krivičnog dela, ona je dužna da vas obavesti o tome i o pravnim radnjama koje možete sami da preduzmete. Nezavisno od postupanja policije, vi protiv napadača možete podneti privatnu tužbu nadležnom sudu ili zahtev za pokretanje prekršajnog postupka nadležnom prekršajnom sudu.

Ukoliko je policija podnela krivičnu prijavu, u pisarnici nadležnog tužilaštva vi ili vaš advokat možete da saznate pod kojim se brojem vodi predmet i kom tužiocu je dat na obradu.

Ako imate nova saznanja i nove dokaze u vezi vašeg slučaja, treba da o tome odmah obavestite advokata ili tužioca, kao i da im se obratite ako vas interesuju druge pojedinosti u vezi sa krivičnim delom. Posao javnog tužioca je da dokaže da su nasilnici izvršili krivično delo, ali tužilac nije vaš punomoćnik (advokat) i ne zastupa direktno vas, već pre svega interes države da kazni postojeće i spreči buduće izvršavanje društveno opasnih dela.

Tužilac može tražiti, ukoliko postoji potreba za njima, da istražni sudija sprovode istražne radnje tokom kojih on može prikupljati dodatne dokaze, pozvati vas i napadače na saslušanje i sarađivati sa drugim državnim organima. Nakon završene istrage, istražni sudija dostavlja spise tužiocu, koji tada donosi odluku da li nastavlja postupak.

Ukoliko tužilac smatra da nema dokaza da su okrivljeni izvršili krivično delo ili se delo koje ste prijavili ne goni po službenoj dužnosti, on će vas obavestiti o tome i dati vam rok u kom vi možete pokrenuti ili nastaviti krivični postupak (ukoliko postupak već teče). Ako međutim tužilac smatra da su okrivljeni izvršili krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti, on tada protiv vaših napadača podiže optužnicu nadležnom sudu.

Sud

Sud je državni organ koji se nalazi između najmanje dve strane u sporu, te u određenom postupku, ocenjujući činjenice, dokaze i sl. donosi presudu. Sudski postupci vode se u osnovnim, višim i apelacionim sudovima.

Krivični postupci se vode pred osnovnim sudovima mesta gde je delo izvršeno. U višim sudovima se vode krivični postupci za teška krivična dela u kojima je zaprećena kazna zatvora preko 10 godina, prema mestu gde je delo izvršeno. Viši sud u Beogradu je nadležan za krivična dela iz oblasti visokotehnološkog kriminala (na primer za pretnje upućene preko Interneta) bez obzira iz kog mesta u Srbiji je delo izvršeno.

Svi sudski procesi, mogu često dugo da traju. Sud će vas i optužene pozivati na pripremna i glavna ročišta kojima ste obavezni da prisustvujete. Po okončanju suđenja sud na osnovu svih dokaza, vaših iskaza i svedočenja drugih osoba donosi prvostepenu presudu. Ukoliko njome niste zadovoljni i smatrate da su na primer napadači zaslužili strožiju kaznu, postoji mogućnost da tužilac ili vi i vaš advokat podnesete žalbu. Sud koji odlučuje po žalbi, a to je najčešće apelacioni, je može prihvatiti i vratiti postupak na ponovno suđenje ili može sam otvoriti novi pretres i doneti pravosnažnu presudu. Takođe, presuda postaje pravosnažna i ukoliko ni jedna od strana u postupku ne uloži žalbu na prvostepenu presudu ili apelacioni sud odbaci uloženu žalbu.

Prekršajni sud

Prekršaj čini svako ko učini delo koje je propisima određeno kao prekršaj. Prekršajne radnje mogu biti raznovrsne i kao takve su sadržane u raznim zakonima i drugim propisima (na primer remećenje javnog reda i mira). Javni red i mir remeti onaj ko svađom ili vikom remeti javni red i mir, svojim ponašanjem ugrožava spokojstvo ili bezbednost građana, ugrožava sigurnost druge osobe pretnjom da će napasti nju ili njoj blisku osobu ili vređanjem ili vršenjem nasilja nad drugim, izazivanjem tuče ili učestvovanjem u njoj.

Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka najčešće podnosi policija, ali to možete učiniti i vi. Nakon toga, prekršajni sudija poziva na saslušanja optužene i vas i nakon određenog vremena donosi presudu. Kazne koje izriče prekršajni sudija su najčešće novčane, ali mogu biti i kraće zatvorske.

Pravna služba Gej strejt alijanse

Gej strejt alijansa se, pored ostalog, bavi obezbeđivanjem besplatne pravne pomoći žrtvama nasilja i diskriminacije na osnovu iskazane ili pretpostavljene seksualne orijentacije i rodnog identiteta. Pravna služba je osnovana u prvoj polovini 2009. godine i do ovog trenutka je procesuirala nekoliko desetina slučajeva pred sudovima u Srbiji.

Ukoliko je motiv zbog kog ste pretrpeli nasilje vaša stvarna ili pretpostavljena seksualna orijentacija ili rodni identitet, od GSA možete dobiti podršku, savete i konkretne preporuke šta bi trebalo dalje da činite. U bilo kom trenutku možete poslati e-mail na info@gsa.org.rs i pored kratkog opisa problema ostaviti svoje kontakt podatke, a svakog dana od 11 do 17 časova, u hitnim slučajevima i van tog perioda, dobiti pomoć putem telefona 064/443-91-55. Takođe, advokati Pravne službe GSA vam mogu pružiti pravnu pomoć ukoliko vam bude potrebna, poput asistiranja pri sastavljanju i podnošenju krivične ili prekršajne prijave, zastupanja pred državnim organima i sl.

GSA vas poziva da putem navedenih kontakata prijavite i saznanja da je neka druga osoba pretrpela napad, kako bi joj u skladu sa mogućnostima bila pružena adekvatna i neophodna pomoć. Prijava napada Gej strejt alijansi ne nosi sa sobom i automatsko pravno procesuiranje tog slučaja, već to zavisi pre svega od lične odluke žrtve, kao i od stručne procene Pravne službe GSA.

Facebook

Twitter

YouTube