Održana konferencija “Inkriminacija zločina iz mržnje – dobar način za prevenciju i smanjenje nasilja”

Beograd, 16.04.2013.

Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM) i Gej strejt alijansa (GSA) danas su u beogradskom Medija centru održale konferenciju kojom su započete aktivnosti na promociji značaja inkriminacije zločina iz mržnje u domaćem Krivičnom zakoniku (KZ).

inkriminacija-zlocina-iz-mrznje-dobar-nacin-za-prevenciju-i-smanjenje-nasilja

Krajem decembra 2012. godine Narodna Skupština Republike Srbije je usvojila Zakon o izmenama i dopunama KZ Republike Srbije kojim je kroz član 54a kao posebnu tj. obavezujuću otežavajuću okolnost za izricanje kazni uvela dela počinjena iz mržnje na osnovu rase, veroispovesti, nacionalne ili etničke pripadnosti, pola, seksualne orijentacije i rodnog identiteta. Nakon toga YUCOM i GSA su kao organizacije koje su inicirale ove izmene KZ pokrenule projekat koji će se realizovati u više gradova u Srbiji i koji upravo ima za cilj promociju značaja inkriminacije zločina iz mržnje i budućih neophodnih koraka u primeni člana 54a KZ.

Na današnjoj konferenciji su govorili Gordana Stamenić, državna sekretarka u Ministarstvu pravde i državne uprave, Dejvid MekFarlan, zamenik ambasadora Velike Britanije u Beogradu, Aleksandar Vasilijević, predstavnik Uprave policije Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP), Milan Antonijević, direktor YUCOM-a, i Mirjana Bogdanović, izvršna direktorka GSA. Konferenciji su prisustvovali i predstavnici, institucija, saveta nacionalnih manjina, organizacija koje se bave pravima manjinskih grupa, kao i predstavnici međunarodnih organizacija.

mirjana-bogdanovicOtvarajući konferenciju, Mirjana Bogdanović je rekla da je usvajanjem zločina iz mržnje napravljen krupan korak ka smanjenju i adekvatnom sankcionisanju nasilja. Ona je podsetila da smo se u Medija centru do sada, u procesu lobiranja za uvođenje zločina iz mržnje u KZ, okupljali da bi ukazali na potrebu da se ovaj predlog usvoji, a kako se krajem decembra prošle godine to i dogodilo sada krećemo u kampanju promocije značaja ovog zakonskog rešenja i potrebe za njegovom pravilnom primenom.

gordana-stamenicDržavna sekretarka Ministarstva pravde i državne uprave Gordana Stamenić je rekla da je uvođenjem instituta zločina iz mržnje u KZ Srbija napravila još jedan korak u zaštiti ljudskih prava, ali da je uz adekvatan pravni okvir i funkcionisanje institucija neophodno raditi i na podizanju svesti građana o problemu zločina iz mržnje. Državna sekretarka je govorila o tome koliko je važna implementacija ovog zakona kako bi on postigao svoju svrhu, te da je važno voditi statistiku o broju slučajeva, motivima za njihovo izvršenje i ko su bile žrtve, objasnivši da bi statistika o takvim zločinima pokazala koje su društvene grupe najugroženije i umnogome doprinela sprečavanju nasilja kroz izradu strategija rada na osnovu takvih podataka. Ona je naglasila da primena ovog zakonskog rešenja mora osim represivnog imati i preventivno dejstvo po potencijalne izvršioce. Stamenić je kao problem navela i činjenicu da mali broj žrtava prijavljuje zločine iz mržnje te da bi obuka ljudi u institucijama kojima se zločini prijavljuju o tome kako da adekvatno pomognu žrtvama ohrabrila učestalije prijavljivanje takvih krivičnih dela.

david-mcfarlaneZamenik ambasadora Velike Britanije Dejvid MekFarlan je izjavio da je Srbija uradila dosta u pogledu propisa protiv diskriminacije i zaštite žrtava zločina iz mržnje ali sada moraju da se ulože napori da se ti zakoni primenjuju. On je rekao da je dobro što je izmenama krivičnog zakonika uveden institut zločina iz mržnje, ne samo kako bi krivično delo počinjeno sa motivom mržnje bilo jasno kažnjeno, već i zato što tako država šalje jasnu poruku da se takvo ponašanje neće tolerisati. MekFarlan je pohvalio rad Ministarstva pravde i državne uprave istakavši da je inkriminacija zločina iz mržnje samo deo šireg rada ovog ministarstva u procesu reforme pravosuđa.

aleksandar-vasilijevicAleksandar Vasilijević iz Uprave policije Ministarstva unutrašnjih poslova je rekao da MUP od 2003. godine kontinuirano radi na razvoju obuke policijskih službenika, savremene policijske prakse i postupanja, kao i razvoju rada i saradnje sa zajednicom i da će u tome važnu ulogu imati i statistika o zločinima iz mržnje. On je ocenio da je uvođenjem člana 54a u KZ značajno upotpunjen normativni okvir za suzbijanje nasilja i krivičnih dela počinjenih iz mržnje, ali da on sam po sebi nije dovoljan, već da se mora raditi i na njegovoj implementaciji kroz, između ostalog, adekvatno vođenje statistike o ovim krivičnim delima, dodavši da bi policija imala manje posla kada bi se radilo i na povećanju svesti stanovništva o neprihvatljivosti nasilja i zločina iz mržnje. Vasilijević je na kraju izlaganja pohvalio dosadašnju saradnju MUP-a sa Gej strejt alijansom i drugim organizacijama.

milan-antonijevicMilan Antonijević, direktor YUCOM-a, je izjavio da treba raditi na tome da se zločini iz mržnje prijavljuju i o njima govori širom Srbije, a ne samo u Beogradu, kao i da bi lista osnova obuhvaćenih članom 54a KZ trebalo da bude proširena i na još neka lična svojstva kao što je na primer invaliditet. Prema njegovim rečima, akcenat treba staviti i na regionalnu saradnju zbog povezanosti grupa odgovornih za činjenje krivičnih dela iz mržnje, podsetivši na više primera ranije izvršenih takvih krivičnih dela koja nisu mogla da budu adekvatno sankcionisana zbog nepostojanja inkriminacije zločina iz mržnje kao otežavajuće okolnosti.

Nakon uvodnih izlaganja otvorena je diskusija u kojoj je od strane prisutnih gostiju aktuelizovan težak položaj romske populacije. Predstavnik Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine je podsetio na neke slučajeve ubistava iz mržnje pripadnika romske populacije proteklih nekoliko godina i skrenuo pažnju prisutnima da kada se govori o zločinu iz mržnje ne možemo govoriti samo o LGBT populaciji već i o drugim manjinskim grupama među kojima su i Romi. Državna sekretarka Ministarstva pravde i predstavnik MUP-a su uvažili njegovu primedbu i objasnili da se u uvodnim rečima najviše govorilo o LGBT populaciji s obzirom na to da je jedan od organizatora konferencije Gej strejt alijansa, a Mirjana Bogdanović je naglasila da je u procesu lobiranja za ovo zakonsko rešenje GSA insistirala da ono ne bude povezivano samo sa LGBT populacijom, već da se odnosi i na druge manjinske grupe, a može se odnositi i na pripadnike većinske populacije po bilo kom osnovu. Ona je takođe dodala da je GSA bila nezadovoljna kada su kolege iz drugih organizacija pokušale da povežu pitanje usvajanja zločina iz mržnje isključivo sa LGBT populacijom i dodala da GSA ima punu svest o tome da je ovo zakonsko rešenje važno za druge manjinske grupe i društvo u celini i da se GSA nada da je svojim angažmanom u procesu njegovog donošenja doprinela svima a ne samo LGBT populaciji.

YUCOM i GSA će u narednom periodu održati slične promocije i u drugim gradovima, kao što su Novi Pazar, Subotica, Kruševac.

Izvor: Agencije, GSA
Foto: Medija centar Beograd, GSA

Facebook

Twitter

YouTube