USS: Povređeno je pravo na sudsku zaštitu i pravno sredstvo prilikom zabrane prajda 2011. ali nije bilo diskriminacije

Beograd, 29.04.2013.

Gej strejt alijansa pozdravlja (GSA; Alijansa) odluku Ustavnog suda Srbije (USS; Sud) da usvoji ustavnu žalbu organizacije Parada ponosa Beograd zbog zabrane Prajda 2011. godine. Iako ova ustavna žalba od strane Suda nije usvojena u celosti, već delimično, vrlo je značajno što je Sud ovom odlukom konstatovao da je organizatorima Prajda 2011. bilo povređeno „pravo na sudsku zaštitu iz člana 22. Ustava, pravo na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava a posledično i pravo na slobodu okupljanja iz člana 54. Ustava“.

ustavni-sud-srbije-grbUstavni sud je odlučujući o ustavnoj žalbi povodom zabrane Prajda 2011. odbacio kao ustavnopravno neutemeljen njen deo koji se odnosi na povredu člana 21. Ustava, tj. da je prilikom zabrane izvršena diskriminacija na osnovu seksualne orijentacije i ocenio da je „nadležni organ zabranio sve javne skupove i skupove u pokretu prijavljene za isti ili prethodni dan kada i Prajd 2011. a čiji sazivači su bili upravo lica i organizacije koje zastupaju suprotne stavove i ideje, što čini ustavnopravno neutemeljenom tvrdnju podnosioca žalbe da je zabrana javnog skupa koji je on prijavio posledica diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije.“

Zabrinjavajuće je što se u obrazloženju odluke USS potvrđuje da je donošenju osporenog akta (zabrane Prajda) prethodila opsežna i detaljna bezbednosna procena MUP-a koja je „sačinjena na osnovu konkretnih i taksativno izloženih prikupljenih činjenica i podataka“, a koja je upućivala na to da će 2. oktobra 2011.doći do narušavanja javnog reda i mira, do oštećenja privatne i javne imovine i diplomatsko-konzularnih predstavništava. Ustavni sud ocenjuje da se iz prikupljenih podataka ne može zaključiti da je nadležni organ (MUP) zabranio Prajd 2011. na osnovu arbitrerne i proizvoljne ocene relevantnih okolnosti. Takođe, USS kaže da je MUP postupao u skladu sa važećim Zakonom o okupljanju kada je zabranio skup 2 dana pre njegovog održavanja, međutim, sama nemogućnost organizatora Prajda da zbog tog istog Zakona delotvornim pravnim sredstvom u kome će im biti pružena sudska zaštita zatraže preispitivanje ove odluke, predstavlja povredu prava na sudsku zaštitu i pravno sredstvo.

Takođe, Ustavni sud je odbacio zahtev za nadoknadu materijalne štete jer „ne postoje utvrđene pretpostavke da o njemu odlučuje“, ali je utvrdio da ima osnova da podnosiocu ustavne žalbe utvrdi pravo na nematerijalnu naknadu u iznosu od 500 evra, kao specifičan vid upozorenja na ponovljenu povredu prava na sudsku zaštitu i pravno sredstvo, jer je već u svojoj odluci za Prajd 2009. tada odredio kao vid pravičnog zadovoljenja podnosilaca ustavne žalbe objavljivanje te odluke u Službenom glasniku.

GSA posebno želi da pozdravi inicijativu Ustavnog suda da pokrene postupak ocene ustavnosti Zakona o okupljanju građana jer „iz razloga iznetih u navedenoj odluci (o zabrani Prajda 2011.) proizilazi da uzrok potvrđenih povreda prava predstavlja sistemski problem neusklađenosti važećeg Zakona o okupljanju građana sa odredbama Ustava iz 2006. godine“.

Naime, važeći Zakon o okupljanju građana je donet još 1992. godine i u mnogo čemu je prevaziđen, a jedan od najozbiljnijih problema u njemu su rokovi za žalbu u slučaju zabrane skupa jer Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) ima pravo da skup zabrani najkasnije 12 sati pre njegovog održavanja. Time se ostavlja izuzetno kratak rok za žalbu sudu, koja pak ne odlaže izvršenje, dok se žalbeni postupak vodi po Zakonu o opštem upravnom postupku što znači da sud o ovoj žalbi može odlučivati i do 30, odnosno 60 dana nakon prijema iste, tj. nakon zabrane skupa. Ustavni sud je upravo ovu činjenicu imao u vidu kada je donosio odluke o zabranama Prajda 2009. i 2011., pri čemu je konstatovao da je povređeno pravo podnosiocu (organizatorima Prajda) na sudsku zaštitu i pravno sredstvo, a posledično i pravo na slobodu okupljanja, pozivajući se pritom i na slična obrazloženja pojedinih odluka Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu.

O potrebi donošenja novog Zakona o slobodi okupljanja raspravljano je još 2010. godine na Radnoj grupi za unapređenje pravnog okvira za slobodu okupljanja u Srbiji koja se sastojala od predstavnika nekoliko nadležnih ministarstava, kao i od predstavnika Beogradskog centra za ljudska prava, Žena u crnom i Gej strejt alijanse. Na osnovu preporuka Venecijanske komisije ova Radna grupa je brižljivo analizirala sve aspekte i iskustva i donela preporuke koje treba obuhvatiti predlogom novog zakona. Međutim, Ministarstvo unutrašnjih poslova, kao zvanični predlagač zakona, još uvek nije uputilo predlog novog Zakona o slobodi okupljanja u proceduru.

GSA smatra da bi ovaj propust trebalo što pre nadoknaditi a takođe smatra da bi od izuzetnog značaja bilo da ovaj predlog zakona bude što pre u proceduri i da se o njemu vodi što šira javna rasprava kako bi se većini građana Srbije približili standardi koji se tiču slobode okupljanja koja, ukoliko se radi o mirnom skupu, treba da važi za sve i za podržavaoce i za protivnike bilo koje ideje. Alijansa takođe veruje da bi se širim dijalogom na ovu temu, a u koji bi bili uključeni mnogobrojni društveni činioci, mogli približiti njihovi stavovi i povećalo razumevanje o mnogim pitanjima koja su do sada bila sporna, naravno ne samo u vezi Prajda, a koja se odnose na slobodu okupljanja.

Ovde možete pogledati odluku USS u integralnom obliku

Info centar GSA

Facebook

Twitter

YouTube