PratiBeograd, 24.09.2016.
Intervju Ane Brnabić, ministarke za državnu upravu i lokalnu samoupravu, dnevnom listu Politika
Ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu Ana Brnabić nije imala dilemu da li će njeno pojavljivanje na „Paradi ponosa” privući veliku medijsku pažnju. Znala je i da će biti u nezahvalnoj poziciji da „opravdava” odsustvo ostalih ministara Vlade Srbije, koji su se ove godine u rekordno najmanjem broju pojavili na prajdu. Izgledalo je kao da im je svima laknulo što se na spisku zaposlenih u Nemanjinoj 11 konačno nalazi jedna „gej ministarka”, pa oni više ne moraju da odlaze na „Paradu ponosa” i glume Evropejce.
„U startu sam se jasno odredila po pitanju dolaska na prajd, bez dvoumljenja. Vladu sam predstavljala ja, jer je vlada prisutna kada je predstavlja jedan njen član”, kaže Ana Brnabić i ističe da je za nju od broja prisutnih ministara mnogo važnije da je „Parada ponosa” održana bez incidenata, jer smatra da je vreme da tu agendu ostavimo po strani.
Činjenica je da ste tokom „Parade ponosa” bili izloženi velikom medijskom interesovanju. Pojedini novinari su Vam čak postavljali pitanja poput „da li ste na prajd došli sa devojkom” i „gde upoznajete partnerke”? Osim što su ovako lična pitanja neprimerena, gotovo je sigurno da nikada ne bi bila postavljena muškarcu političaru. Da li je to pokazatelj da živimo u duboko patrijarhalnom društvu?
Ja verujem da Srbija nije zatvorena i konzervativna zemlja i to što je parada održana treću godinu zaredom bez incidenata, i kako ste sami rekli u Vašem uvodniku „Ponosniji na paradu”, bez osećaja straha i „napetosti u vazduhu” za mene je potvrda da sam u pravu kada kažem da je Srbija otvorena zemlja. Ne želim da generalizujem stvari i ljude i tako jedno nepristojno pitanje ne bih koristila kao argument da celu Srbiju nazovem konzervativnom ili sve novinare neprofesionalnim, jer to nije moj stav. Radilo se o provokaciji koja nije bila na mestu, bilo da je upućena meni ili ma kom drugom ministru. Moja prva reakcija je bila da uzvratim kontrapitanjem, ali sam odgovorila da je pitanje nekorektno i nisam želela da ulazim u diskusiju, jer smatram da prajd promoviše različitost i toleranciju, koja se mora pokazati i u dijalogu sa onima sa kojima nemate baš ništa zajedničko. I mislim da kao ministar svojim ponašanjem treba da promovišem vrednosti o kojima sada razgovaramo.
Predstavnici LGBT zajednice ističu da od Vlade Srbije očekuju da u bliskoj budućnosti donese zakone koji su važni za tu zajednicu kao što su zakon o registrovanom životnom partnerstvu i zakon o pravnim posledicama promene pola. Da li imate utisak da LGBT zajednica od Vas očekuje da lobirate za te zakone i da li javnosti može da se pošalje jasna poruka koji su zakoni u nadležnosti Vašeg ministarstva a koji nisu?
Već sam razgovarala sa pripadnicima LGBT zajednice o pitanjima promene matičnog broja prilikom promene pola i pitanjima nasledstva. Ovu temu sam pokrenula na sastanku sa poverenicom za zaštitu ravnopravnosti. Ravnopravnost ljudskih prava i manjinskih grupa garantuje Ustav Srbije i smatram da je obaveza svih državnih organa i funkcionera da ne dozvole da bilo ko osporava bilo čija prava, jer ljudska prava nisu upitna. Želim da doprinesem da zajedno kreiramo ambijent u kojem različitost neće biti kazna, naprotiv. Najdemokratskija društva su izgrađena na principu uvažavanja različitosti i ja mislim da je to najbolja osnova da se napravi društvo u kome ima mesta za sve, nezavisno od talenata koje ljudi imaju, njihovog porekla, ambicija ili kluba za koji navijaju. U svom radu promovisaću ove vrednosti uprkos mogućim osporavanjima.
Da li mislite da LGBT zajednica ima prevelika očekivanja od Vas?
Nisam sigurna šta bi bila velika očekivanja. Ako je to unapređenje društvenog ambijenta kroz delovanje jednog ministra u čijoj nadležnosti su između ostalog i ljudska i manjinska prava, onda su to realna očekivanja. Ukoliko su očekivanja vezana za regulisanje nekih prava koja čak ni u EU nisu ujednačena, a tu mislim na primer, na legalizaciju istopolnih brakova, onda su ta očekivanja svakako previsoka, premda ovo pitanje do sada meni nije kandidovano.
Pošto je politika veština mogućeg, ja ću se založiti da se LGBT zajednici pomogne da se integriše u naše društvo i sigurna sam da će njeni pripadnici to umeti da prepoznaju. Imam obavezu da se borim za jednaka prava svih manjinskih grupa i smatram da ne bi bilo fer da se postavim kao zastupnik samo jedne od njih. Naprosto, ne smem sebi da dozvolim da se u javnosti stvori utisak da radim samo sa ovom zajednicom, jer nisam ministar za LGBT prava, već ministarka državne uprave i lokalne samouprave.
